20:06

Cini mi se da je prosla citava vecnost dok sam stajala na cosku Preradoviceve i Suboticke cekajuci Tamarin zavrsetak casova.Planirale smo vec nedeljama unazad da uradimo zajedno tetovaze kanom,jer je to bilo popularno.Znas onaj fazon-kud Turci,tu i mi.Proslo je odavno vreme za kraj nastave ali sam znala gde je.Bila je sa njenim Ivanom,sa kojim je bila vec 9 meseci u vezi.Blago njoj,cvetalo joj je na sve strane.A ja...Brankica,maturant srednje Muzicke skole bila sam sama,i to vec duze vreme.Karta ljubavi me nije isla,ali...Svejedno,bilo mi je drago zbog Tamare jer je konacno bila srecna.

Ali sama me je vec pocela nervirati,kasnila je 45 minuta na nase mesto.

Mesto gde smo se prvi put upoznale,ugao dveju ulica...pre 11 godina.

Konacno sam videla njenu vrlo upadljivu frizuru.Nije me ni cudilo,imala je vrlo neobican stil ali joj je to i stojalo i zbog toga su je svi voleli.Bilo mi je drago sto se konacno setila da dodje,samo sto je postojao jedan problem.Pored nje je islo ono moje „ali“ zbog kojeg su mi zaklecala kolena.Zoran.Nisam ocekivala da on podje sa njom,cak iako sam znala da idu u isti razred,a ona je sve zakuvala...znala je ona vrlo dobro da se on meni svidja,zato ga je i povela...

-Tamaraaaaa... –dobila je vrlo upadljiv pogled i sugestiju na „pridoslicu“

-Ej,izvini zadrzala sam se sa Ivanom...znam da me razumes jel tako?

-Pa da ali...-ubola sam je u rebro pokazujuci na Zorana koji je cackao mobilni sa strane,nije se ni javio.

-Morala sam ga povesti,insistirao je –rekla je.Pogledala sam u njega.Tacnije u njegov telefon jer me je zanimalo sta je toliko bitno a da ne moze da se javi osobi koju poznaje.

-Caoooo Zorane –rekla sam malo visim tonom

-Hm..cao.Izvini,bila je hitna poruka,ne ljutis se?

-Ma kakvi,ajde idemo –a u sebi sam pokusala da shvatim zasto je insistirao da ide sa nama ako je odlucio da ne obraca paznju na mene?Nije zbog Tamare,sa njom je bio ceo dan u skoli...ali dobro,ko zna kakve su mu bubice u glavi.

-Branka hoces na kafu sa mnom?

STA?! On je mene pitao da idemo na kafu?

Tamara je slozila neki blago zgranuti pogled,ali sam znala da je znala.Ma zna ona sve kao i uvek.Nasmejala sam se

-Pa moze,pusti poruku kada budes zavrsio sa skolom

Iskreno ne znam kako sam stojala na nogama,ovo je bilo nesto sto sam cekala mesecima unazad...

20:06,stize poruka od njega:moze sutra u 6?

Odgovor: daaaaaaaaaa J

I cekala sam....Sutradan mi je bila Tamara u stanu.Rekla je da su ona i Zoran zajedno isplanirali „slucajan susret“.Kao sto sam i rekla :) Sama pomisao da mu se svidjam me je cinila tako srecnom da sam izljubila Tamaru ko da mi je poslednje na svetu

-Brankaaa sta ti je ludaco... –smejala se

-Ma,znas li ti koliko sam ja cekala da se ovo desi?Hvala ti puno

-Cemu sluze drugarice,u svakoms lucaju nisam mogla da te pustim samu da uradis sve,jer se onda nikad nista ne bi ni desilo

Bocnula sam je u rebra,mrzela je to

-Ej,nisam ja toliko stidljiva,samo sam mislila da mu se ne dopadam...

-Ok ok razumem,ali NEMOJ vise da me bockas

-Necu ajde... :)

Nisam mogla da docekam 8 sati.Trebali smo se naci na cosku.Tamarinom i mom.Ne znam zasto,ali insistirao je da to bude tamo.

20 jun.6 popodne.Ja sam tamo,on nije.Nije me valjda ispalio?Nisam znala sta da mislim,nastavila sam da cekam.

6 i 5.Dosao je.Kooooooooonacno,doslo mi je da poskocim od srece,ali sam se suzdrzala.

-E izvini sto kasnim..to mi je mana –rekao je i smesio se.Najlepsim osmehom na svetu

-Nema veze,gde cemo?

-Ima tu jedan kafic u blizini..podji sa mnom

Jao koliko mi je misli bilo u glavi...bila sam na sedmom nebu,mogla sam da ga slusam ceo dan,celu noc...ma poludela sam za njim.Nisam ni primetila kada smo dosli,seli,popili kafu...Jednostavno,vreme sa njim je letelo.Sedeli smo,a ja sam ga gledala.Obozavala sam njegove oci.Zelene.Mislim da sam ga u par navrata dok je pricao previse gledala..o sramote

-Nesto nije u redu? –pitao me je posle cetvrtog zapucavanja

-Ne,samo... –bilo me je sramota da kazem to

-Samo? –gledao me je previse prodorno da bih odcutala

-Pa,samo mi se svidjaju tvoje oci...Prelepe zelene.

Mislim da nije to ocekivao da kazem jer se postideo i spustio pogled,ali ga je brzo vratio na moj.Sada sam ja bila ta koja se stidela.

-I ja mislim da su tvoje oci prelepe

Uhvatio me je za ruku.Ostala sam bez daha.Pogledi su nam se sreli ponovo.Bilo me je sramota.Izvukla sam ruku iz njegove i zamolila da krenemo nazad da prosetamo.

Vratili smo se na mesto sastanka,tu su nam se putevi kuci razdvajali.Bio je sumrak i nikoga na cosku.Cudno s obzirom da je ovaj deo bio veoma prometan.Naslonila sam se na drvenu ogradu dvorista na cosku.Stao je naspram mene i pogledao me u oci.Ponovo su mi zaklecala kolena

-Svidjas mi se Brankice...

-I ti meni...

Nisam mogla da verujem.Bilo je previse lepo da bi bilo stvarno.Poljubio me je najlepsim poljupcem koji sam do tad osetila.I da,bilo je leptirica :) .Pogledala sam na rucni sat.bilo je 20:06.Vreme kada sam postala najsrecnija osoba na svetu.

Proslo je godinu dana.Jos uvek smo zajedno i isto je kao i prvi dan.Svaki put osecam jos vecu kolicinu ljubavi prema njemu.Onaj cosak je postao nase mesto.Za njega me vezu sada dva lepa secanja.Tu sam upoznala najbolju drugaricu i ljubav svog zivota.

Ponovo je 20-i jun.Nasa godisnjica.Trebali smo da se nadjemo na istom mestu u 8.Cekala sam na cosku.Videla sam ga da ide ka meni i kuca poruku.Nije gledao oko sebe, kada je krenuo da prelazi ulicu.Nije ni obratio paznju na pijanog vozaca automobila koji je vozio vratolomnom brzinom.Sve se desilo u delicu sekunde...on je odleteo na jednu stranu,telefon na drugu.Ostao je na mestu mrtav,a ja nisam mogla nista da ucinim.Pala sam na kolena i pocela da placem...sve se srusilo...

Ljudi su poceli da se okupljaju,a neko je pozvao hitnu pomoc.Nisam videla ko,nisam videla nista oko sebe.

Zacuo se zvuk poruke.Bio je to moj telefon.Poruka je bila od njega...

„Ljubavi volim te,zauvek“

20:06

10 godina kasnije

Udata sam.Tamara se pre 9 godina odselila u Nemacku i tamo se zapposlila ali smo i dalje u kontaktu.Cak iako imam muza i bebu od 7 meseci,jos uvek se setim njega i zaboli me kad prodjem nasim coskom.Danas sam prolazila tuda i prisetila se naseg prvog poljupca.Na mestu gde sam ja bila naslonjena bilo je sitno urezano:

20:06 B&Z

...za nas...